Ilija Bašičević Bosilj

Šid, 18. jul 1895 – 14. maj 1972.

Ilija Bašičević Bosilj rođen je 18. jula 1895.godine, od oca Dimitrija i majke Ruže (rođ. Stanojević).

Osnovnu školu pohađao je u Šidu ( u to vreme ona je trajala četiri godine). Po završetku školovanja uključio se u rad na porodičnom imanju. Gotovo ceo svoj život Ilija se bavio zemljoradnjom i stočarstvom. Za vreme Drugog svetskog rata sa svoja dva sina boravi u Beču i tada oboljeva od tuberkuloze.

Opus Ilije Bašičevića Bosilja može se razvrstati u nekoliko većih tematskih celina: najbrojnije su slike sa motivima iz Biblije ( naročito Stari zavet i Otkrovenje Jovanovo ), potom sledi ciklus inspirisan srpskim narodnim epskim pesmama, mitovima i legendama. Ciklus Ilijada, nazvan po umetniku, a ne po Homerovom epu, umetnikov je obračun sa ljudskom glupošću, dvoličnošću i licemerjem. Brojan je i ciklus sa likovima iz životinjskog sveta u kome su najbrojnije ptice, naročito paunovi, ali i nestvarna bića sa ljudskim telima i životinjskim glavama i obrnuto.Na posletku sledi ciklus vezan za leteća, astrološka bića.

Karakteristika Ilijinog slikarstva je, pre svega, da ono nije deskriptivno. Ono je najčešće alegorija, vrlo slojevita. Kod Ilije nema perspektive, pozadine slika su uglavnom jednobojne, vrlo retko ispunjene blago talasastim linijama ( umetnik ih je nazivao ,,paje,, ). Najupečatljivije na njegovim slikama je svakako dvoglavost ili dvoličnost figura, kako ljudskih, tako i životinjskih.

Sam umetnik to objašnjava rečima da se on lično u toku svog života uverio da su sva božija stvorenja na ovom svetu maramice sa dva lice, da jedno lice prikazuju pred svetom, a drugo, pravo kriju i samo retki imaju priliku da ga vide. Na Ilijinim slikama posmatrač nije siguran da li gleda u predstavu anđela ili savremenog kosmonauta, cara Lazara ili kralja Ilijine Ilijade, domaće, divlje ili apokaliptične životinje. U tumačenju njegovih slika često nam pomažu nazivi koje je on sam davao svojim slikama.

Ilija Bašičević Bosilj preminuo je 14.maja 1972.godine u Šidu..

Na Trećem Trijenalu naivne umetnosti u Bratislavi 1972.godine, Iliji je posthumno dodeljeno priznanje međunarodnog žirija za dostignuća na planu naivne umetnosti.

2007. GODINE ČASOPIS RAW VISION ( DOBITNIK NAGRADE UNESKA ZA NAJBOLjI ČASOPIS O UMETNOSTI NA SVETU ) UVRSTIO JE ILIJU BAŠIČEVIĆA BOSILjA U 50 VODEĆIH UMETNIKA TZV. AUTSAJDER ARTA U SVETU.

Ilija o sebi i slikarstvu

Teško je poznati život, a slikati je lako. Treba sam započeti, posle ide samo. Slaže se jedno na drugo i, kad svršiš sliku, vidiš da je na njoj sve šareno kao u životu i da svaka istina ima dva lica.

Pošto sam seljak , više puta bejah pitan da li volim prirodu i sve vidljivo. Istinu govoreći, ja nikad nisam o tome razmišljao, možda mi za to život nije dao vremena i priliku. Život je marama sa dva lica, i vrlo osobita.

Rođen sam 1895. u Šidu. Detinjstvo i doba mladosti proveo sam velikim delom u šumama kao pastir, a preostali deo života kao seljak, do današnjeg dana. Govorili su mi da sam čitav jedan vek proveo u prirodi i da bi stoga trebalo da je volim, dok ja ne znam šta bi to trebalo da je priroda. Život je mnogo jači. Slikam od 1957. , onako kako znam i umem.

Videćeš na delu, kavo i ja Sve što volim ranije sam mrzijo a mrzim što sam voleo a to sam još davno pročitavo u knjigi sila u savesti i to je cela istina. Tako je i sa slikama. Danas mrze jedne sutra vole te iste. I biće tako doveka…