CIKLUS SLIKA ILIJE BAŠIČEVIĆA BOSILjA OZNAČEN OD STRANE AUTORA SLOVOM G IZDVOJEN JE OD OSTALIH CIKLUSA NE PO TEMAMA KOJE SU OBRAĐENE NA DELIMA, NEGO PO TEHNICI KOJOM SU DELA IZVEDENA. U PITANjU JE CIKLUS OD 37 SLIKA URAĐENIH PRETEŽNO TEHNIKOM GVAŠA NA PAPIRU ILI KARTONU – 32 SLIKE, DOK SU DVE RAĐENE TUŠEM, DVE OLOVKOM, A JEDNA KOMBINACIJOM TUŠA I OLOVKE.
Na slikama iz ovog ciklusa, koji je, dakle određen tehnikom kojom su dela urađena, srećemo figure iz Biblije, Ilijine Džiguraše, likove iz Fantastičnog sveta Ilije Bosilja, njegove Ptice, Leteće, Zveri ( ne, nije pravopisna greška, to su sve Ilijini ciklusi označeni početnim slovima B, I, F, P, L i Z ).
„…ONDA SU SE POJAVILI PROBLEMI NA PRSTIMA. PRSTI SU OTICALI, BILI SU BOLNI. IZGLEDA DE JE KOŽA SELjAČKE RUKE PODNOSILA BEZ ROPTANjA ZEMLjU, KONjSKU I KRAVSKU BALEGU – ALI HEMIJU NE. SAVETOVAO SAM OCA, U ULOZI KUĆNOG LEKARA, DA SE ZA NEKO VREME OKANE SLIKANjA, TJ. DA IZBEGAVA KONTAKT SA RASTVARAČIMA I ULjANIM BOJAMA, EVENTUALNO DA POKUŠA DA SLIKA NEKO VREME SAMO SA VODENIM BOJAMA. TAKO JE I BILO.“ (BAŠIČEVIĆ 1995: 8.)
Slike iz ciklusa G po godinama iz fonda muzeja ( u zagradi su podaci o ukupnom broju dela iz ovog ciklusa uzeti iz monografije Moj otac Ilija – nacrti za antimonografiju ) :
1957. – 9 slika; ( 57 )
1958. – 1 slika; ( 23 )
1959. – 1 slika; ( 21 )
1960. – 4 slike; ( 32 )
1961. – 3 slike; ( 27 )
1962. – 5 slika; ( 37 )
1963. – 3 slike; ( 45 )
1964. – 4 slike; ( 69 )
1965. – 0 slika; ( 46 )
1966. – 1 slika; ( 37 )
1967. – 2 slike; ( 13 )
1968. – 1 slika; ( 5 )
1969. – 2 slike; ( 14 )
1970. – 1 slika, ( 24 )
1971. – 0 slika; ( 46 )
1972. – 0 slika; ( 1 )
slike bez datuma nastanka – 0 slika; ( 5 )
Najpotpuniji popis kompletnog stvaralaštva Ilije Bašičevića nalazi se u monografiji Moj otac Ilija – nacrt za antimonografiju . U njemu su popisana ukupno 502 dela svrstana u ciklus G – GVAŠEVI I CRTEŽI kako je navedeno u monografiji.
Najveći broj slika iz ovog ciklusa nastao je 1964. godine
Ne postoji podatak da je Ilija prvo radio skice za svoje slike slikane uljem, tako da su ovi gvaševi gotove slike. Možda je gvaševe radio npr. zimi, kada je slikao u kući u kojoj nije bilo mesta za slikanje velikih formata.?
Izložbom slika i publikovanjem pratećeg kataloga ciklusa G ( gvaševi ) Ilije Bašičevića zaokružujemo priču koju smo započeli 2010. godine sa ciljem da javnosti prezentujemo celokupan umetnički fond koji se čuva u Muzeju naivne umetnosti „Ilijanum“.
Ciklus koji se nalazi pred vama u ovom katalogu je ciklus koji je izdvojen od ostalih ciklusa ne po temama koje su obrađene na delima, nego po tehnici kojom su dela izvedena. U pitanju je 37 slika urađenih pretežno tehnikom gvaša na papiru ili kartonu – 32 slike, dok su dve rađene tušem, dve olovkom, a jedna kombinacijom tuša i olovke.
Najpotpuniji popis kompletnog stvaralaštva Ilije Bašičevića nalazi se u monografiji Moj otac Ilija – nacrt za antimonografiju . U njemu su popisana ukupno 502 dela svrstana u ciklus G – GVAŠEVI I CRTEŽI kako je navedeno u monografiji. Po tom popisu najveći broj slika iz ovog ciklusa nastao je 1964.godine, potom sledi ( po brojnosti gvaševa ) 1957., pa 1965., 1971., 1963. … I ovi podaci nam potvrđuju saznanja do kojih smo do sada došli o Iliji, a to je da je kod njega pravilo da nema pravila. Naime, bilo bi vrlo lako i logično zaključiti da je Ilija u početku svog stvaralaštva radio najpre tehnikom gvaša, koja je u svakom slučaju manje zahtevna nego ulje, pa da je nakon sticanja određene sigurnosti u stvaranju prešao na slikanje tehnikom ulja, ali to sa Ilijom nije slučaj. On je stvarao po nekom svom ritmu, u skladu sa svojim trenutnim potrebama da određene teme naslika u određenoj tehnici.
Na slikama iz ovog ciklusa, koji je, dakle određen tehnikom kojom su dela urađena, srećemo figure iz Biblije, Ilijine Džiguraše, likove iz Fantastičnog sveta Ilije Bosilja, njegove Ptice, Leteće, Zveri ( ne, nije pravopisna greška, to su sve Ilijini ciklusi označeni početnim slovima B, I, F, P, L i Z ). Sa zida nas gledaju Mojsije, Usud, Jugovića majka, i druge figure sa kojima smo se već sretali gledajući fantastična Ilijina ulja.
Na prvi pogled može da izgleda da su neki od ovih radova zapravo skice za dela koja će kasnije biti urađena tehnikom ulja, međutim u svim do sada objavljenim monografijama, studijama, člancima itd. o Iliji ne postoji podatak da je umetnik radio skice za svoja dela. Stoga mi ova dela tretiramo kao gotovo umetničko delo. S obzirom da nam je poznato da Ilija nije slikao u ateljeu ( nije ga ni imao ), nego na dvorištu kada je lepo vrema, možda možemo da pretpostavimo da su dela rađena tehnikom gvaša nastajala uglavnom u zimskom periodu kada je slikao u kući i gde nije bilo prostora za rad na velikim formatima kakve je Ilija voleo da slika.
NA JEDNOM MESTU U MONOGRAFIJI MOJ OTAC ILIJA – NACRTI ZA ANTIMONOGRAFIJU ILIJIN MLAĐI SIN VOJIN PIŠE: „…ONDA SU SE POJAVILI PROBLEMI NA PRSTIMA. PRSTI SU OTICALI, BILI SU BOLNI. IZGLEDA DE JE KOŽA SELjAČKE RUKE PODNOSILA BEZ ROPTANjA ZEMLjU, KONjSKU I KRAVSKU BALEGU – ALI HEMIJU NE. SAVETOVAO SAM OCA, U ULOZI KUĆNOG LEKARA, DA SE ZA NEKO VREME OKANE SLIKANjA, TJ. DA IZBEGAVA KONTAKT SA RASTVARAČIMA I ULjANIM BOJAMA, EVENTUALNO DA POKUŠA DA SLIKA NEKO VREME SAMO SA VODENIM BOJAMA. TAKO JE I BILO.“ (BAŠIČEVIĆ 1995: 8.) NE ZNAMO KADA SE OVO ZBILO, DA LI NA SAMIM POČECIMA ILIJINOG UMETNIČKOG PUTA, ILI KASNIJE, TAKO DA NIJE MOGUĆE REĆI NI DA LI SU TI PROBLEMI BILI „KRIVCI“ ZA UVOĐENjE TEHNIKE GVAŠA U ILIJINO STVARALAŠTVO ILI JE TO NAPROSTO BILA ILIJINA ŽELjA DA STVARA I NEKIM DRUGIM TEHNIKAMA A NE SAMO ULjANIM BOJAMA.
Na kraju krajeva, kada su slike iz ovog ciklusa u pitanju, kao i uostalom i kada su sva dela Ilijina u pitanju, nije ni najmanje važno zašto su nastala baš u tom periodu i zašto baš tom tehnikom. Važno je da smo i mi kao muzej koji baštini Iljina dela, kao i ljubitelji Ilijinog slikarstva bogatiji za dela koja plene svojom svežinom, imaginacijom, koloritom…
Uživajte u još jednom segmentu Ilijinog stvaralaštva koji je pred vama