Богат сликарски опус Илије Башичевића Босиља подељен је у циклусе у зависности од тема које су представљане на сликама. Најбројнији је циклус АПОКАЛИПСА са темама из Библије, одмах за њим, по бројности је циклус означен од стране уметника словом Ф ( ФАНТАСТИКА ), потом следи циклус ИЛИЈАДА, који је аутор духовито назвао по свом имену и нема никакве везе са Хомеровом Илијадом, потом циклус ЛЕТЕЋИ, циклус ПТИЦЕ, те циклус означен словом Г, у коме су заступљене теме из свих претходно наведених циклуса, али су у овом циклусу оне рађене техником гваша.
Пред вама се налазе слике из циклуса ФАНТАСТИКА, наравно само оне које се налазе у фонду музеја. Реч је о 32 слике, од којих је 30 слика рађено техником уља на различитим подлогама ( платно, лесонит, стакло ) , док су преостале две рађене техником гваша на картону.
Мотиви на сликама Илије Босиља нису уобичајени за једног наивног сликара, али мотиви фантастичног, односно симболичног нису његов ” изум “- они постоје од како постоји и наивна уметност. На већини Илијиних слика из овог циклуса нису мотиви оно што је фантастично, него су у питању иреални ( фантастични ) односи форме и садржине
Bogat slikarski opus Ilije Bašičevića Bosilja podeljen je u cikluse u zavisnosti od tema koje su predstavljane na slikama. Najbrojniji je ciklus APOKALIPSA sa temama iz Biblije, odmah za njim, po brojnosti je ciklus označen od strane umetnika slovom F ( FANTASTIKA ), potom sledi ciklus ILIJADA, koji je autor duhovito nazvao po svom imenu i nema nikakve veze sa Homerovom Ilijadom, potom ciklus LETEĆI, ciklus PTICE, te ciklus označen slovom G, u kome su zastupljene teme iz svih prethodno navedenih ciklusa, ali su u ovom ciklusu one rađene tehnikom gvaša.
Pred vama se nalaze slike iz ciklusa FANTASTIKA, naravno samo one koje se nalaze u fondu muzeja. Reč je o 32 slike, od kojih je 30 slika rađeno tehnikom ulja na različitim podlogama ( platno, lesonit, staklo ) , dok su preostale dve rađene tehnikom gvaša na kartonu.
Motivi na slikama Ilije Bosilja nisu uobičajeni za jednog naivnog slikara, ali motivi fantastičnog, odnosno simboličnog nisu njegov ” izum “- oni postoje od kako postoji i naivna umetnost. Na većini Ilijinih slika iz ovog ciklusa nisu motivi ono što je fantastično, nego su u pitanju irealni ( fantastični ) odnosi forme i sadržine umetničkog dela.
“… S prvim korakom u kući Ilije Bosilja u Šidu čovek se nađe usred njegove umetnosti: zidovi ulazne sobe, od tavanice do poda, nose pet slika koje je odabrao da s njima provodi život, a gostima da oglašavaju njegovo poimanje sveta. Tri od njih su istorijske, nadahnute narodnom epskom pesmom. Izveo ih je živim bojama na belom okrečenom zidu. Prva od ulaza je Kosovski boj ili Miloš ubija Murata; druga predstavlja kneza Lazara i kneginju Milicu u vladarskom ornatu s krunama, dok Lazar, kao znak svog postradanja, drži odsečenu glavu pod desnom rukom; treća slika, na suprotnom zidu, ima za temu nejakog Uroša,odnosno priču o Marku Kraljeviću i njegovoj presudi na kome je Carstvo, a urađena je prema narodnoj pesmi Uroš i Mrnjavčevići. Na glavnom zidu okačena je tapiserija Bačinački brest, izatkana u svoje vreme prema njegovoj istoimenoj uljanoj slici: oko grana sasušenog, ogoljenog drveta podigla se graja čudnovatih ptica i zveri, s dva tela i sa dve glave, dok se uz stablo penje gušter. Čovek i žena, oboje s dva lica kao Janus, stoje ispod drveta. Jedna ptica s ljudskom glavom doleće i nešto javlja ženi. Bačinački brest hoće, očigledno, da bude i rajsko drvo dobra i zla, a žena kao da je Eva koju čudna ptica navodi na zlo; ispod njene suknje se iskrada zelena zmija i svija uz stablo sikćući na jednu ptičicu…
…Kad se neko u svojoj kući okruži slikama čije su teme podtaknute epskim predanjem,narodnim običajima, verovanjima i kultovima, onda je izvesno da je u njegovom duhovnom horizontu popularna istorija – ona koja se više prenosi usmenim putem, nego štampanom rečju- igrala presudnu ulogu. Oni koji su poznavali Iliju Bašičevića vele da je voleo i tražio da mu se čitaju narodne pesme o Kosovu i Kraljeviću Marku….
…Sličan je slučaj i sa mnogobrojnim predstavama srpskih vladara i velikaša, i onda kad su oni bivali naslikani u parovima, i kad bi bili učesnici u većim kompozicijama. Njihovi ornati i krune, nakit i insignije, oslonjeni su na izglede sa srednjevekovnih fresaka. Ilija ih je mogao pozajmiti i s mnogobrojnih reprodukcija iz časopisa, kalendara i novina. Oni su se razlikovali od uobičajenih slika vladara i velikaša u srpskom živopisu iz 18. i 19. veka po zidovima i ikonostasima crkava i manastira u Podunavlju i Posavlju. I u ovom slučaju Ilija je menjao, prerađivao, dopunjavao tako da se gubio nekadašnji smisao,a dobijao nov, njegov lični. Prošlost je izgledala sasvim drukčije kod Ilije – razigrana, viteška i pozlaćena kao ikona – različita od one kakvu je prikazivala istorijska nauka.” ( ISTORIJSKA SAMOSVEST ILIJE BOSILjA, Vojislav J. Đurić, Moj otac Ilija – nacrt za antimonografiju, str.29)
IAKO JE OVAJ CIKLUS OZNAČEN KAO FANTASTIKA, TEME KOJE SU NAJČEŠĆE OBRAĐENE NA SLIKAMA NISU SAMO FANTASTIČNI PRIZORI, OVDE SU I SLIKE INSPIRISANE SRPSKIM SREDNjEVEKOVNIM MITOVIMA I LEGENDAMA, KAO I DOGAĐAJI I LIČNOSTI VEZANE ZA KOSOVSKU BITKU.NARAVNO, NA OVIM SLIKAMA ILIJA VRLO SLOBODNO INTERPRETIRA PRIZORE IZ NARODNIH PESAMA, PRIPOVEDAKA I ISTORIJSKIH KAZIVANjA.
Srpski srednjevekovni vladari i carevi, kraljice, princeze, prinčevi i vile ( Knez Lazar, Car Dušan, Kraljević Marko, Simonida, Jefimija, Vila Ravijojla ) na Ilijinim slikama predstavljeni su na isti način kao i biblijske ličnosti u ciklusu koji obrađuje biblijske teme, dakle kao i Mojsije, Noe, Ilija Gromovnik… Upravo to je i razlog zašto je posmatraču, za bolje razumevanje svakog dela bitan naziv kojim autor uvodi gledaoca u svoj svet. Iz naziva je vidljivo da postoji jaka literarna pozadina slika iz ovog ciklusa, no bez obzira na to što je uvek prisutna fabula, na Ilijinim slikama nema narativnosti, one nisu deskriptivne, nego uglavnom simbolične.
“Među pričama, kao i u literaturi koju je čitao, značajno mesto zauzimaju priče iz nacionalne istorije. Trenuci koji su se pokazali kao prelomni za srpsku istoriju, opisani u knjigama i opevani u epskim pesmama, motivi su brojnih Ilijinih slika. Iliju su motivisali samo neki događaji, na primer Kosovski boj, Marko kazuje na kome je carstvo, Nejaki Uroš, te je njih iznova oslikavao, dok ga mnoštvo drugih događaja nije inspirisalo. Izbor motiva nije nasumičan nego promišljen, govori o Ilijinom interesovanju za problem dobra i zla, kako na zemlji tako i na nebu, što govori o oštrini njegove misli i pobija etiketu naivnog čoveka ili naivnog slikara.” ( SVET PO ILIJI, Ivana Bašičević, Svet po Iliji, str.16.)
JEDNA OD NAJPOZNATIJIH SLIKA ILIJE BAŠIČEVIĆA BOSILjA, A KOJA PRIPADA CIKLUSU FANTASTIKA JE SVAKAKO SLIKA BAČINAČKI BREST. EVO ŠTA O OVOJ SLICI KAŽE IVANA BAŠIČEVIĆ, UNUKA UMETNIKOVA, U MONOGRAFIJI SVET PO ILIJI :
“… KAO MLADIĆ ILIJA JE BIO PASTIR. U BOSUTSKIM ŠUMAMA PROVODIO JE DANE I NOĆI. OSTAJALO SE PO DVE,TRI NEDELjE IZVAN KUĆE I ŽIVELO U ŠUMI. U TIM NOĆIMA, PASTIRI SU PRIČALI PRIČE. ILIJA JE SLUŠAO PRIČE, REALNE I, JOŠ ČEŠĆE, NADREALNE. “BAČINAČKI BREST” JE JEDNA OD TIH PRIČA KOJU ĆE KASNIJE OSLIKATI. TOKOM PRVOG SVETSKOG RATA, VRAĆAO SE S FRONTA JEDAN VOJNIK I, NEGDE BLIZU ŠIDA, UMORAN OD PEŠAČENjA, LEGAO JE DA SE ODMORI ISPOD JEDNOG STAROG DRVETA. BIO JE TO POZNATI BAČINAČKI BREST. KAD JE ZASPAO, UKAZALA MU SE GRUPA DEVOJAKA, U DUGIM BELIM HALjINAMA, KOJE SU IGRALE OKO NjEGA. JEDNA MU JE PRIŠLA I ZAMOLILA DA IM SVIRA, DALA MU JE GAJDE I TAKO JE, U PESMI I SVIRCI, PROTEKLA NOĆ. KAD SU SE ZAČULI PRVI PETLOVI, VILE SU NESTALE, VOJNIK SE PROBUDIO, A U USTIMA MU JE BILA NOŽICA OD JARETA KAKO JE DUVAO GAJDE. ILIJI JE TA PRIČA OSTALA DUGO U SEĆANjU, PA JE NASLIKAO SLIKU BAČINAČKI BREST. SLIKU S MNOŠTVOM SVAKOJAKIH BIĆA KOJA SEDE NA GRANAMA BRESTA. A NEMA VILA. OPET ILIJINA VERZIJA, A NE PRIKAZANA PRIČA.” ( SVET PO ILIJI, IVANA BAŠIČEVIĆ, SVET PO ILIJI, STR.16.)
Kao i u svim Ilijinim ciklusima i u ciklusu FANTASTIKA na slikama vidimo figure postavljene na sliku plošno, bez perspektive. One kao da su razbacane u prostoru u kome ne važe zakoni gravitacije kakvi važe na zemlji. Ono što je možda malo drugačije u ovom ciklusu u odnosu na druge to je da se likovi na slikama, naročito istorijski, ipak mogu lakše identifikovati i bez pomoći naziva slike, po nekim ličnim odrednicama ( Knez Lazar koji drži svoju glavu, Kraljević Marko – jedina figura sa brkovima…)
Brojni su umetnici sa ovih naših prostora koji su crpeli inspiraciju za svoje stvaralaštvo iz nacionalne istorije i narodnih predanja. Svaki umetnik je to činio na sebi svojstven način, donoseći pred oči posmatrača herojske događaje i ličnosti, veličanstvene i dostojanstvene vladarske figure, ali kod svih njih postoje zajednički imenitelji koji se ponavljaju na figurama i likovima vladara, heroja, hajduka, jer se smatraju verodostojnim za ono vreme ( izgled odeće, frizure, oružja…).
MEĐU SVIM TIM PREDSTAVAMA, SVAKAKO NAJAUTENTIČNIJE SU ILIJINE I NjIHOVOJ MAGIJI VAS PREPUŠTAMO OVOM IZLOŽBOM.
“… С првим кораком у кући Илије Босиља у Шиду човек се нађе усред његове уметности: зидови улазне собе, од таванице до пода, носе пет слика које је одабрао да с њима проводи живот, а гостима да оглашавају његово поимање света. Три од њих су историјске, надахнуте народном епском песмом. Извео их је живим бојама на белом окреченом зиду. Прва од улаза је Косовски бој или Милош убија Мурата; друга представља кнеза Лазара и кнегињу Милицу у владарском орнату с крунама, док Лазар, као знак свог пострадања, држи одсечену главу под десном руком; трећа слика, на супротном зиду, има за тему нејаког Уроша,односно причу о Марку Краљевићу и његовој пресуди на коме је Царство, а урађена је према народној песми Урош и Мрњавчевићи. На главном зиду окачена је таписерија Бачиначки брест, изаткана у своје време према његовој истоименој уљаној слици: око грана сасушеног, огољеног дрвета подигла се граја чудноватих птица и звери, с два тела и са две главе, док се уз стабло пење гуштер. Човек и жена, обоје с два лица као Јанус, стоје испод дрвета. Једна птица с људском главом долеће и нешто јавља жени. Бачиначки брест хоће, очигледно, да буде и рајско дрво добра и зла, а жена као да је Ева коју чудна птица наводи на зло; испод њене сукње се искрада зелена змија и свија уз стабло сикћући на једну птичицу…
…Кад се неко у својој кући окружи сликама чије су теме подтакнуте епским предањем,народним обичајима, веровањима и култовима, онда је извесно да је у његовом духовном хоризонту популарна историја – она која се више преноси усменим путем, него штампаном речју- играла пресудну улогу. Они који су познавали Илију Башичевића веле да је волео и тражио да му се читају народне песме о Косову и Краљевићу Марку….
…Сличан је случај и са многобројним представама српских владара и великаша, и онда кад су они бивали насликани у паровима, и кад би били учесници у већим композицијама. Њихови орнати и круне, накит и инсигније, ослоњени су на изгледе са средњевековних фресака. Илија их је могао позајмити и с многобројних репродукција из часописа, календара и новина. Они су се разликовали од уобичајених слика владара и великаша у српском живопису из 18. и 19. века по зидовима и иконостасима цркава и манастира у Подунављу и Посављу. И у овом случају Илија је мењао, прерађивао, допуњавао тако да се губио некадашњи смисао,а добијао нов, његов лични. Прошлост је изгледала сасвим друкчије код Илије – разиграна, витешка и позлаћена као икона – различита од оне какву је приказивала историјска наука.” ( ИСТОРИЈСКА САМОСВЕСТ ИЛИЈЕ БОСИЉА, Војислав Ј. Ђурић, Мој отац Илија – нацрт за антимонографију, стр.29)
ИАКО ЈЕ ОВАЈ ЦИКЛУС ОЗНАЧЕН КАО ФАНТАСТИКА, ТЕМЕ КОЈЕ СУ НАЈЧЕШЋЕ ОБРАЂЕНЕ НА СЛИКАМА НИСУ САМО ФАНТАСТИЧНИ ПРИЗОРИ, ОВДЕ СУ И СЛИКЕ ИНСПИРИСАНЕ СРПСКИМ СРЕДЊЕВЕКОВНИМ МИТОВИМА И ЛЕГЕНДАМА, КАО И ДОГАЂАЈИ И ЛИЧНОСТИ ВЕЗАНЕ ЗА КОСОВСКУ БИТКУ.НАРАВНО, НА ОВИМ СЛИКАМА ИЛИЈА ВРЛО СЛОБОДНО ИНТЕРПРЕТИРА ПРИЗОРЕ ИЗ НАРОДНИХ ПЕСАМА, ПРИПОВЕДАКА И ИСТОРИЈСКИХ КАЗИВАЊА.
Српски средњевековни владари и цареви, краљице, принцезе, принчеви и виле ( Кнез Лазар, Цар Душан, Краљевић Марко, Симонида, Јефимија, Вила Равијојла ) на Илијиним сликама представљени су на исти начин као и библијске личности у циклусу који обрађује библијске теме, дакле као и Мојсије, Ное, Илија Громовник… Управо то је и разлог зашто је посматрачу, за боље разумевање сваког дела битан назив којим аутор уводи гледаоца у свој свет. Из назива је видљиво да постоји јака литерарна позадина слика из овог циклуса, но без обзира на то што је увек присутна фабула, на Илијиним сликама нема наративности, оне нису дескриптивне, него углавном симболичне.
“Међу причама, као и у литератури коју је читао, значајно место заузимају приче из националне историје. Тренуци који су се показали као преломни за српску историју, описани у књигама и опевани у епским песмама, мотиви су бројних Илијиних слика. Илију су мотивисали само неки догађаји, на пример Косовски бој, Марко казује на коме је царство, Нејаки Урош, те је њих изнова осликавао, док га мноштво других догађаја није инспирисало. Избор мотива није насумичан него промишљен, говори о Илијином интересовању за проблем добра и зла, како на земљи тако и на небу, што говори о оштрини његове мисли и побија етикету наивног човека или наивног сликара.” ( СВЕТ ПО ИЛИЈИ, Ивана Башичевић, Свет по Илији, стр.16.)
ЈЕДНА ОД НАЈПОЗНАТИЈИХ СЛИКА ИЛИЈЕ БАШИЧЕВИЋА БОСИЉА, А КОЈА ПРИПАДА ЦИКЛУСУ ФАНТАСТИКА ЈЕ СВАКАКО СЛИКА БАЧИНАЧКИ БРЕСТ. ЕВО ШТА О ОВОЈ СЛИЦИ КАЖЕ ИВАНА БАШИЧЕВИЋ, УНУКА УМЕТНИКОВА, У МОНОГРАФИЈИ СВЕТ ПО ИЛИЈИ :
“… КАО МЛАДИЋ ИЛИЈА ЈЕ БИО ПАСТИР. У БОСУТСКИМ ШУМАМА ПРОВОДИО ЈЕ ДАНЕ И НОЋИ. ОСТАЈАЛО СЕ ПО ДВЕ,ТРИ НЕДЕЉЕ ИЗВАН КУЋЕ И ЖИВЕЛО У ШУМИ. У ТИМ НОЋИМА, ПАСТИРИ СУ ПРИЧАЛИ ПРИЧЕ. ИЛИЈА ЈЕ СЛУШАО ПРИЧЕ, РЕАЛНЕ И, ЈОШ ЧЕШЋЕ, НАДРЕАЛНЕ. “БАЧИНАЧКИ БРЕСТ” ЈЕ ЈЕДНА ОД ТИХ ПРИЧА КОЈУ ЋЕ КАСНИЈЕ ОСЛИКАТИ. ТОКОМ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА, ВРАЋАО СЕ С ФРОНТА ЈЕДАН ВОЈНИК И, НЕГДЕ БЛИЗУ ШИДА, УМОРАН ОД ПЕШАЧЕЊА, ЛЕГАО ЈЕ ДА СЕ ОДМОРИ ИСПОД ЈЕДНОГ СТАРОГ ДРВЕТА. БИО ЈЕ ТО ПОЗНАТИ БАЧИНАЧКИ БРЕСТ. КАД ЈЕ ЗАСПАО, УКАЗАЛА МУ СЕ ГРУПА ДЕВОЈАКА, У ДУГИМ БЕЛИМ ХАЉИНАМА, КОЈЕ СУ ИГРАЛЕ ОКО ЊЕГА. ЈЕДНА МУ ЈЕ ПРИШЛА И ЗАМОЛИЛА ДА ИМ СВИРА, ДАЛА МУ ЈЕ ГАЈДЕ И ТАКО ЈЕ, У ПЕСМИ И СВИРЦИ, ПРОТЕКЛА НОЋ. КАД СУ СЕ ЗАЧУЛИ ПРВИ ПЕТЛОВИ, ВИЛЕ СУ НЕСТАЛЕ, ВОЈНИК СЕ ПРОБУДИО, А У УСТИМА МУ ЈЕ БИЛА НОЖИЦА ОД ЈАРЕТА КАКО ЈЕ ДУВАО ГАЈДЕ. ИЛИЈИ ЈЕ ТА ПРИЧА ОСТАЛА ДУГО У СЕЋАЊУ, ПА ЈЕ НАСЛИКАО СЛИКУ БАЧИНАЧКИ БРЕСТ. СЛИКУ С МНОШТВОМ СВАКОЈАКИХ БИЋА КОЈА СЕДЕ НА ГРАНАМА БРЕСТА. А НЕМА ВИЛА. ОПЕТ ИЛИЈИНА ВЕРЗИЈА, А НЕ ПРИКАЗАНА ПРИЧА.” ( СВЕТ ПО ИЛИЈИ, ИВАНА БАШИЧЕВИЋ, СВЕТ ПО ИЛИЈИ, СТР.16.)
Као и у свим Илијиним циклусима и у циклусу ФАНТАСТИКА на сликама видимо фигуре постављене на слику плошно, без перспективе. Оне као да су разбацане у простору у коме не важе закони гравитације какви важе на земљи. Оно што је можда мало другачије у овом циклусу у односу на друге то је да се ликови на сликама, нарочито историјски, ипак могу лакше идентификовати и без помоћи назива слике, по неким личним одредницама ( Кнез Лазар који држи своју главу, Краљевић Марко – једина фигура са брковима…)
Бројни су уметници са ових наших простора који су црпели инспирацију за своје стваралаштво из националне историје и народних предања. Сваки уметник је то чинио на себи својствен начин, доносећи пред очи посматрача херојске догађаје и личности, величанствене и достојанствене владарске фигуре, али код свих њих постоје заједнички именитељи који се понављају на фигурама и ликовима владара, хероја, хајдука, јер се сматрају веродостојним за оно време ( изглед одеће, фризуре, оружја…).
МЕЂУ СВИМ ТИМ ПРЕДСТАВАМА, СВАКАКО НАЈАУТЕНТИЧНИЈЕ СУ ИЛИЈИНЕ И ЊИХОВОЈ МАГИЈИ ВАС ПРЕПУШТАМО ОВОМ ИЗЛОЖБОМ.
[/et_pb_text][/et_pb_column][/et_pb_row][/et_pb_section]