Илија Башичевић Босиљ
Шид, 18. јул 1895 – 14. мај 1972.
Илија Башичевић Босиљ рођен је 18. јула 1895.године, од оца Димитрија и мајке Руже (рођ. Станојевић).
Основну школу похађао је у Шиду ( у то време она је трајала четири године). По завршетку школовања укључио се у рад на породичном имању. Готово цео свој живот Илија се бавио земљорадњом и сточарством. За време Другог светског рата са своја два сина борави у Бечу и тада обољева од туберкулозе.
Опус Илије Башичевића Босиља може се разврстати у неколико већих тематских целина: најбројније су слике са мотивима из Библије ( нарочито Стари завет и Откровење Јованово ), потом следи циклус инспирисан српским народним епским песмама, митовима и легендама. Циклус Илијада, назван по уметнику, а не по Хомеровом епу, уметников је обрачун са људском глупошћу, дволичношћу и лицемерјем. Бројан је и циклус са ликовима из животињског света у коме су најбројније птице, нарочито паунови, али и нестварна бића са људским телима и животињским главама и обрнуто.На послетку следи циклус везан за летећа, астролошка бића.
Карактеристика Илијиног сликарства је, пре свега, да оно није дескриптивно. Оно је најчешће алегорија, врло слојевита. Код Илије нема перспективе, позадине слика су углавном једнобојне, врло ретко испуњене благо таласастим линијама ( уметник их је називао ,,паје,, ). Најупечатљивије на његовим сликама је свакако двоглавост или дволичност фигура, како људских, тако и животињских.
Сам уметник то објашњава речима да се он лично у току свог живота уверио да су сва божија створења на овом свету марамице са два лице, да једно лице приказују пред светом, а друго, право крију и само ретки имају прилику да га виде. На Илијиним сликама посматрач није сигуран да ли гледа у представу анђела или савременог космонаута, цара Лазара или краља Илијине Илијаде, домаће, дивље или апокалиптичне животиње. У тумачењу његових слика често нам помажу називи које је он сам давао својим сликама.
Илија Башичевић Босиљ преминуо је 14.маја 1972.године у Шиду..
На Трећем Тријеналу наивне уметности у Братислави 1972.године, Илији је постхумно додељено признање међународног жирија за достигнућа на плану наивне уметности.
2007. ГОДИНЕ ЧАСОПИС RAW VISION ( ДОБИТНИК НАГРАДЕ УНЕСКА ЗА НАЈБОЉИ ЧАСОПИС О УМЕТНОСТИ НА СВЕТУ ) УВРСТИО ЈЕ ИЛИЈУ БАШИЧЕВИЋА БОСИЉА У 50 ВОДЕЋИХ УМЕТНИКА ТЗВ. АУТСАЈДЕР АРТА У СВЕТУ.
Илија о себи и сликарству
Тешко је познати живот, а сликати је лако. Треба сам започети, после иде само. Слаже се једно на друго и, кад свршиш слику, видиш да је на њој све шарено као у животу и да свака истина има два лица.
Пошто сам сељак , више пута бејах питан да ли волим природу и све видљиво. Истину говорећи, ја никад нисам о томе размишљао, можда ми за то живот није дао времена и прилику. Живот је марама са два лица, и врло особита.
Рођен сам 1895. у Шиду. Детињство и доба младости провео сам великим делом у шумама као пастир, а преостали део живота као сељак, до данашњег дана. Говорили су ми да сам читав један век провео у природи и да би стога требало да је волим, док ја не знам шта би то требало да је природа. Живот је много јачи. Сликам од 1957. , онако како знам и умем.
Видећеш на делу, каво и ја Све што волим раније сам мрзијо а мрзим што сам волео а то сам још давно прочитаво у књиги сила у савести и то је цела истина. Тако је и са сликама. Данас мрзе једне сутра воле те исте. И биће тако довека…